Телефон: 011 825 11 55

О Сопоту

Djura_prokic_Doksat

Општина Сопот, једна од седамнаест београдских општина, налази се јужно од Београда у северном делу питоме и ниске валовите Шумадије.

Површина општине је 27.094 ha и граничи се са општинама Младеновац, Лазаревац, Вождовац, Гроцка, Аранђеловац и Барајево. Број становника по попису из 2011. године је 20.367 становника.

Сопот се први пут помиње 1818. године на Лангеровој карти као Сопот-БAЦХ. Историјат насеља почиње 1823. године изградњом механе у Ропочеву. Сопот се помиње од 1838. године а краљевским указом од 1893. године проглашен је за варошицу. Крајем октобра 1905. године образована је посебна општина варошице Сопот и ту одлуку је потврдила Скупштина краљевине Србије а озаконио Краљ Петар I Карађорђевић. За време окупације у току Првог светског рата Сопот је седиште Среза са 25 општина.

У садашњем административном облику општина Сопот постоји од 1961. године. Од 1967. године општина Сопот припојена је територији града Београда. Општина Сопот у свом саставу има 16 месних заједница и то: Мали Пожаревац, Парцани, Раља, Поповић, Стојник, Сибница, Рогача, Дрлупа, Дучина, Бабе, Мала Иванча, Ђуринци, Неменикуће, Слатина, Губеревац и Сопот.



Општинска управа ГО СОПОТ

Општинска управа је образована као јединствена служба у оквиру које се за вршење сродних послова образују унутрашње организационе јединице и то одељења, одсеци и службе.

Општинском управом као јединственом службом руководи начелник кога поставља Скупштина општине на предлог председника општине.



Сопот - место за уживање

fest_2006_cks

Природне лепоте, повољна клима, разнорсност туристичких локалитета, добар саобраћајно-географски положај упућује да је општина Сопот са свим својим насељима рај за уживање надомак Београда.

Општина Сопот данас представља очувани део природе са повољним климатским условима које пружа планина Космај са надморском висином од 626 м. Туристички локалитети Трешња, Губеревачке шуме, популарно викенд излетиште Бабе, манастир Тресије су свега 45 км удаљености од града Београда.

Развијајући се без великих индустријских капацитета, а постајући све више центар развијених средњих предузећа која воде рачуна о очувању животне средине, Сопот остаје еколошки чиста и заштићена животна средина са повољном ружом ветрова.

Добро повезаном и распрострањеном мрежом саобраћајница брзо се долази у Сопот из свих праваца Србије. Најбржа веза из Београда је аутопутем Београд-Мали Пожаревац-Сопот, крагујевачким путем преко Авале, из Барајева преко Губеревца и Баба, из Лазаревца путем Вреоци-Миросаљци-Сибница, из Аранђеловца путем Венчани-Сибница-Раниловићи-Рогача, из Младеновца преко Космаја или крагујевачким путем преко Ђуринаца или Неменикућа.

Поред природних лепота и занимљивости овог краја не могу се заобићи ни гостољубиви становници ове мале варошице која има све потребне инфраструктурне услове, добру снабдевеност продавница, покривеност угоститељским објектима у стању да захтевном туристи пружи тако потребан мир и спокој од градске вреве.


Географски положај


Сопот се налази на 44°31' Северне и 20°35' Источне географске ширине, 177.38 m изнад нивоа мора, неких педесетак километара јужно од Београда, главног града Србије.
Простире се на површини од 27.079 хектара.
Територија Општине Сопот граничи се са општинама Младеновац, Лазаревац, Вождовац, Гроцка, Аранђеловац и Барајево.
Постоји више места у Европи која носе назив Сопот, а најпознатији су у Пољској, Бугарској и Хрватској, код Загреба.

Климатски услови

Клима општине Сопот је умерено континентална. Заступљена су сва четири годишња доба са просечном годишњом температуром од 15 °С и просечном годишњом количином падавина од 700 мм/м2.
У хидрохеолошком смислу припада подручју средишње Србије, које карактерише низак коефицијент отицања површинских токова, ниска специфична издашност сливова, склоп и грађа терена у коме преовлађују глине, као и добро развијена вегетација. Ове карактеристике указују на то да је територија општине Сопот, као и највећи део Шумадије, оскудна водама, како површинским тако и подземним водама.

Назив

Сопот је добио име по старој словенској речи што у преводу значи ИЗВОР.