Телефон: 011 825 11 55

Цркве и манастири

 

Подручје Космаја је за време деспота Стефана Лазаревића било једно од централних подручја у Србији и на њему је подигнуто више манастира и цркви.

Светосавска црква и српски владари, краљ Драгутин, а нарочито деспот Стефан Лазаревић учинили су да ово подручје буде обогаћено,украшено и узвишено до најзначајнијих домета српске средњевековне рашко-моравске уметности и културе. Космајску средњевековну " Свету Гору " чинило је седам манастира. Данас можемо да видимо четири : Свети Арханђели-Тресије и Свети Георгије-Кастаљан , који се налазе у атару села Неменикућа, Свети Никола-Павловац у Кораћици и Света Петка у Сибници.Остала три, којих више нема, остало је забележено да су се налазила на подручју данашњих насеља Велика Иванча /на локалитету Манастирине/, Ропочево /у Анатеми/ и Влашка /у Кокорину/. После последњег рушења од Турака, за време Велике сеобе Срба 1690. године, запустели су готово сви манастири на Космају и три века су чекали на обнову.

Пре нешто више од четири деценије, прво су обновљене Тресије. Манастир је највероватније основан за време краља Драгутина, а обновљен за време деспота Стефана Лазаревића поч. XV века. Овоме у прилог иде изглед манастирске цркве, јер је сличан рашким грађевинама . У једном турском документу , из друге пол. XVI века први пут се помиње као манастир са 12 монаха. Мало је манастира у Србији који су имали толики број калуђера непосредно после обнове Пећке Патријаршије. Иначе у овом манастиру у новосаграђеном конаку отвориће се прва болница при православној цркви. Године 1990. обновљен је манастир Павловац, који је био средњевековни центар писмености на овом подручју. Саграђен је почетком XV века као задужбина деспота Стефана. Деспот је често боравио на овој планини где је имао своју летњу резиденцију и ту се одмарао и ловио.

Пре неколико година обновљен је и чудотворни исцелитељски манастир Света Петка у Сибници. Прича о откривању остатака овог манастира четири века после уништења веома је занимљива и чудесна.

Надамо се да ће и манастир Кастаљан бити обновљен. До пре двадесет година манастирски комплекс је био само делимично видљив јер га је покривао нанос земље и дивљег растиња. Након археолошких истраживања утврђено је да грађевина има сличности са црквеним грађевинама из немањићког периода и да је настала тада. Овоме иде у прилог проналазак дела надгробног камена на којем је очуван фрагмент натписа из 1322. године.

Део наше богате историје је и црква у Неменикућама, јер је у старој цркви патријарх Арсеније III Чарнојевић служио последњу службу приликом Велике сеобе Срба 1690. године не слутећи да ће им то бити задња служба и задње преноћиште у отаџбини. Затим према причању Петра Јокића, Карађорђевог буљубаше из Тополе, 1804. године, Карађорђе је у неменикућкој цркви причестио војску са којом је пошао на Београд.

Подручје Космаја са манастирима и црквама је било и остало станиште хришћанске духовности и културе и зато се надам да ће српски црквени споменици овог подручја ускоро добити монографију у којој ће бити осветљена многобројна питања везана за историју и изглед постојећих и оних несталих богомоља.

Аутор: Весна Сарић